Naslovna / Kutubhana / Književni kutak / Vaz o vodi hodže Gušića (iz knjige Jevrejsko groblje, Enes Karić)

Vaz o vodi hodže Gušića (iz knjige Jevrejsko groblje, Enes Karić)

„Hodža Gušić je na džumi i vrelome danu u Vragolovima govorio polahko, sa škripave i truhle mimbere kazivao je vaz o vodi.

Braćo, džemate muslimanski, vidite li vi na ovoj suši blagodat vode ?! Znam da vidite, ali, eto, kad vidite ja hoću da i pogledate, da se čudite.

Kao prvo, veliko je Božansko umijeće da voda s neba silazi u kišnim kapima, po lijepom rasporedu, nije na jedno mjesto sedamsto kaplji, a na drugo ništa, već svugdje po trista ili dvjesta kapi, i polahko, pa koliko doteče – doteklo i jeste. Ali svima!

Osim toga, džemate muslimanski, znajte svi da kišne kapi ne prljaju zrak, već je upravo obratno, one zrak čestito očiste, kao usisivač, najsavršeniji. Nije se inžinjer rodio ko će ga takvog i tolikog napraviti! Nema tog inžinjera koji će pobijediti Boga!

Zamislite, džemate muslimanski, posmotrite samo jedno: da je određeno, nekim slučajem, da zemlja pada s neba u sitnom grumenju, kroz zrak! Ovako tvrda, padala bi nam na tjeme, povreda bi bilo koliko hoćeš, niko nam tada ne bi mogao nateći ambulanti i doktora. Osim toga, od tolikog grumenja zemlje sav bi zrak bio neprovidan, sve bi oko nas postao jedan veliki kovitlac prašine!

Ali, dragi Bog je dao da kiša pada polahko, a dao je zemlju dolje, i da je natapa, i to polahko.

Hej, džemate muslimanski, podsjećam na ovom vrelom danu, voda se pije, veoma lahko. Jesmo li mi toga svejsni?! Osim toga, znajte: nije samo voda stvorena tako kako je stvorena, već su prema njoj stvorena i grla svih stvorenja, i žedne rupice na lišću, i jedva vidljive pore na bilju, sve su to mala grla, sačinjena tako da vodu mogu tečnu i tekuću gutati. Slavni sufija Rumi davno je to otkrio. Bog mu se smilovao!

 

A zamislite samo jedno, da je voda prah, pitam vas sve, javno i otvoreno: kad bi se to vode žedna grla napila i zasitila?! Jer i ahmaku je jasno da se prah ne pije! Kad bi bilo supratno, koliko li bi, onda, trebalo pljuvačke, pa da se onaj prah otopi i postane voda, e da je onda žedna grla popiju i ugase žeđ! Ali voda nije data u prahu, braćo moja. U tome je veliki znak! To je jedna velika opomena braćo moja, džemate muslimanski, u ovim Vragolovima, i šire.“

                                                                                                                                                                       Jevrejsko groblje, Enes Karić

 

ppp

Da li ste čitali?

Jecaj pustinje

U nastavku donosimo jednu emotivnu priču iz pera Paula Coelha, jednog od najomiljenijih pisaca diljem …